ПРОФИЛ, МИСИЈА И ЦИЉЕВИ
Српска ревија за европске студије / Serbian Review of European Studies (СРЕС/SRES) је интердисциплинарни, рецензирани часопис Института за европске студије (ИЕС) у Београду.
Основни циљ СРЕС-a је објављивање научних радова из области европских студија, одражавајући дугорочну истраживачку оријентацију ИЕС-а. СРЕС такође има за циљ да промовише дебату и обезбеди форум за емпиријску и теоријску анализу европских интеграција.
СРЕС покрива широк спектар тема које доприносе дубљем разумевању процеса европских интеграција. Поздрављамо поднеске из различитих дисциплинарних или мултидисциплинарних перспектива, од политичких наука, права, социологије, до јавне управе, политичке економије и студија културе. Часопис излази три пута годишње на српском и енглеском језику. Отворен је за квалитетне прилоге аутора из земље и иностранства, у категоријама: оригинални и прегледни научни рад, приказ књиге, осврт, саопштење и коментар од интереса за науку.
Српска ревија за европске студије се бави различитим аспектима европских интеграција. Позивамо на нова емпиријска и теоријска истраживања која разматрају демократски легитимитет интеграцијских процеса; динамичну природу Европске уније; еволуцију, функционисање и утицаје институција и политика ЕУ; улогу ЕУ као глобалног актера, преговарачkи процес за чланство у ЕУ са фокусом на искуство Републике Србије, и друге теме.
Посебно су добродошли радови у некој од следећих тематских области:
- европске интеграције у време кризе;
- актуелне промене у процесима европских интеграција;
- битни аспекти организовања и функционисања Европске уније (политички и правни систем ЕУ);
- јавне политике Европске уније (нпр. економска и монетарна унија или спољна и безбедносна политика);
- историјски и актуелни процеси транзиција у Централној, Источној и Југоисточној Европи;
- наративи европских интеграција;
- актуелни проблеми у вези са основним правима, владавином права и демократијом у Европској унији;
- европске интеграције и глобализација;
- дигитална трансформација у Европској унији (ка дигиталној европској интеграцији);
- утицај нових и традиционалног медија на формирање политичког чланства;
- питања регионалног развоја и културних идентитета.
Сви прилози ће бити подвргнути двострукој анонимној стручној рецензији пре него што буду прихваћени за објављивање.
Српска ревија за европске студије има међународни издавачки савет и уредништво.
Издавачки савет:
• Др Миша Ђурковић, научни саветник, Институт за европске студије, Београд
• Др Гордана Ђерић, научни саветник, Институт за европске студије, Београд
• Др Гладен Папин, ванредни професор, Факултет за либералне вештине „Константин“, Универзитет у Даласу, Сједињене Америчке државе
• Др Џејмс Кер-Линдси, гостујући професор, Лондонска школа економије и политичких наука, Уједињено Краљевство
• Др Маја Ковачевић, ванредни професор, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду
• Др Наташа Мрвић Петровић, научни саветник, Институт за упореднпо право, Београд
• Др Слободан Самарџић, редовни професор, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду
Уредништво:
• Др Бојан Ковачевић, ванредни професор, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду
• Др Дуња Дуић, ванредни професор, Правни факултет, Универзитет у Осијеку, Хрватска
• Др Јустина Пјeжинска, предавач, Универзитет у Хелсинкију
• Др Марија Жуфова, Европски универзитетски институт у Фиренци, Италија
• Др Сања Ивић, научни саветник, Институт за европске студије, Београд
• Др Урош Ћемаловић, виши научни сарадник, Институт за европске студије, Београд
• Др Михал Вит, доцент, Метрополитан универзитет, Праг
• Др Јелена Жарковић, ванредни професор, Економски факултет, Универзитет у Београду
Главни уредник:
Др Милан Игрутиновић, научни сарадник, Институт за европске студије, Београд
Заменик главног уредника:
Др Ирина Милутиновић, виши научни сарадник, Институт за европске студије, Београд
Секретар Редакције:
Петар Ћурчић, истраживач приправник, Институт за европске студије, Београд
Изјава о одрицању одговорности:
Садржај објављених радова у часопису Српска ревија за европске студије не одражава нужно ставове издавача – Института за европске студије. Радови представљају независне процене аутора. Издавач неће прихватити никакву правну одговорност за грешке којe могу бити направљенe у овој публикацији.
Српска ревија за европске студије је међународни часопис са двоструком рецензијом који издаје Институт за европске студије. Сматрамо да је објављивање радова у часопису Српска ревија за европске студије вредан допринос општем фонду знања.
Научни радови објављени у Српској ревији за европске студије су одраз квалитета рада аутора и институција које их подржавају. Стога је придржавање стандарда етичког понашања кључан услов за све укључене у процес припреме и објављивања радова: аутора, уредника, рецензената и издавача. Наша етичка изјава заснива се на смерницама Одбора за издавачку етику (COPE) и на препорукама Елсевира.
Обавезе издавача
Институт за европске студије као издавач часописа Српска ревија за европске студије озбиљно приступа процесу припреме и објављивања научних и стручних радова и посвећен је постизању високог квалитета издавачког процеса у свим његовим фазама. Издавач се води принципом по коме оглашавање, (поновно) објављивање или финансијска добит не смеју имати утицаја на уредничке одлуке. Издавач и уредништво часописа Српска ревија за европске студије настоје да омогуће и посредују у комуникацији с другим часописима и/или издавачима где је то корисно и потребно.
Обавезе уредника
Коначну одлуку о објављивању радова доноси главни уредник часописа Српска ревија за европске студије. Главни уредник се води уређивачком политиком и ограничен је важећим законским прописима у вези са клеветом, плагирањем и кршењем ауторских права. Заменик главног уредника се стара о доследном спровођењу уређивачке политике, помажући главном уреднику у току процеса уређивања часописа.
Главни уредник задржава право да одбије достављене рукописе у случају да се утврди да не испуњавају релевантне стандарде у погледу садржаја и формалних аспеката. Редакција ће по правилу обавестити аутора да ли је рукопис примљен у року од 15 дана од предаје. Одлука о прихватању или одбијању рада би требало да се донесе у року од 90 дана од датума подношења рукописа.
Главни уредник и његов заменик не смеју бити у сукобу интереса у погледу пристиглих прилога. Главни уредник и његов заменик, на предлог чланова Уредништва, врше избор рецензената за сваки појединачни рукопис. Ако постоји сукоб интереса код једног или више чланова Уредништва, ти чланови ће бити искључени из процеса одабира рецензената и одлучивања о судбини рукописа.
Главни уредник задржава право да одбије достављене рукописе у случају да се утврди да не испуњавају релевантне стандарде у погледу садржаја и формалних аспеката. Редакција ће по правилу обавестити аутора да ли је рукопис примљен у року од 15 дана од предаје. Одлука о прихватању или одбијању рада би требало да се донесе у року од 90 дана од датума подношења рукописа.
Главни уредник и његов заменик не смеју бити у сукобу интереса у погледу пристиглих прилога. Главни уредник и његов заменик, на предлог чланова Уредништва, врше избор рецензената за сваки појединачни рукопис. Ако постоји сукоб интереса код једног или више чланова Уредништва, ти чланови ће бити искључени из процеса одабира рецензената и одлучивања о судбини рукописа. Ако постоји сукоб интереса код једног или више чланова Уредништва, ти чланови ће бити искључени из процеса одабира рецензената и одлучивања о судбини рукописа.
Пристигли рукописи се вреднују према интелектуалном садржају, без икакве расне, родне, сексуалне, верске, етничке или политичке пристрасности.
Уредништво не сме користити необјављене материјале који су достављени у виду рукописа без изричите писане сагласности аутора. Подаци и идеје изнети у достављеним рукописима чувају се као поверљиви и не смеју се користити за личну корист.
Чланови Уредништва се обавезују да предузму све разумне мере како би се осигурало да рецензенти остану анонимни пре, током и након процеса оцењивања, док аутори остају анонимни до окончања поступка рецензирања.
Обавезе аутора
Достављањем рукописа часопису Српска ревија за европске студије аутори пристају на следеће:
Ауторство: ауторство радова треба да буде назначено тако да наведе лица која су у значајној мери замислила, припремила и написала прилоге. Први аутор је у обавези да обезбеди сагласност свих коаутора за коначну верзију рада.
Оригиналност: обавеза је аутора да достави оригинално дело. У случају кад се користи туђе дело и/или речи, неопходно је одговарајуће цитирање и навођење релевантних библиографских података.
Плагијаризам: плагијаризам није прихватљив ни у ком од својих облика, било да је реч о представљању туђег рада као свог, о навођењу или парафразирању туђих идеја или делова туђег рада без давања одговарајућих референци, присвајању туђих истраживачких резултата, аутоплагијатима итд. Такође, не треба достављати рукописе који описују у суштини исто и претходно већ објављено истраживање. Сваки рукопис у коме су уочени елементи плагијата биће одбијен а у случају да се у прилогу који је часопис већ објавио открију елементи плагијата, рад ће бити повучен у складу са процедуром за повлачење рада.
Вишеструко или истовремено слање радова за публиковање: обавеза је аутора да достави рад који није претходно објављен, нити се налази у процесу разматрања у некој другој публикацији.
Навођење извора: навођење коришћених извора представља кључну обавезу аутора. Аутори су, стога, у обавези да цитирају публикације које су утицале на стварање теоријских, емпиријских и свих других елемената достављеног рукописа. Подаци добијени у личној комуникацији са трећим лицем могу се користити само уз изричиту писану дозволу тог лица.
Сукоб интереса: сви аутори прилога треба да нагласе евентуални финансијски или какав други сукоб интереса који би могао утицати на резултате рада или њихово тумачење. Примери потенцијалних сукоба интереса укључују запошљавање, консултације, хонораре, плаћена сведочења, пријаве патената и регистрације, власништво над акцијама те грантове или друга средства. Неопходно је навести све изворе финансијске подршке пројекта на основу кога је настао приложени рукопис.
Грешке у објављеним радовима: када аутор открије значајну грешку или нетачност у већ објављеном делу, у обавези је да одмах обавести уредника часописа или издавача и да сарађује с уредником током исправке и/или повлачења рада. Ако уредник или издавач сазнају од треће стране да објављено дело садржи значајну грешку, обавеза је аутора да одмах повуче или исправи рад или да уреднику достави доказе о исправности оригиналног рада.
Стандарди извештавања: аутори оригиналних истраживања су обавезни да верно прикажу податке и резултате као и да пруже научно засновану дискусију о њиховом значају. Нетачне или лажне информације представљају неетичко понашање и нису прихватљиве.
Однос према учесницима истраживања: ако рад укључује податке добијене кроз истраживање са другим људима, потребно је добити изјаву из које се види да су сви поступци изведени у складу са релевантним законима (нпр. Закон о заштити података о личности) и препорукама добре праксе. Сем тога, аутор је у обавези да у рукопис унесе изјаву која гарантује да су учесници истраживања свесно и добровољно учествовали у истраживању. Обавезна је заштита приватности учесника истраживања.
Обавезе рецензента
Прихвативши да уради рецензију прилога за часопис Српска ревија за европске студије, рецензент пристаје на следеће:
Научни квалитет: рецензија је кључан корак у настанку научне публикације. На основу одлуке рецензената и њихових коментара, од аутора се може тражити да ревидира рукопис, чиме се директно утиче на квалитет прилога и коначне публикације.
Ажурност: сваки рецензент који себе не сматра спремним да прегледа дати рукопис или зна да ово не може учинити у одређеном року, треба да о томе обавести уредника и да се изузме из процеса рецензије.
Поверљивост: сви рукописи примљени на преглед морају се третирати као поверљиви документи. Не смеју се приказивати, нити коментарисати са другима, осим без изричитог одобрења уредника.
Стандарди објективности: рецензент је у обавези да реализује објективну процену прилога. Лична критика аутора није прикладна. Коментаре је потребно изнети јасно, уз одговарајуће образложење.
Навођење извора: рецензенти треба да идентификују релевантне објављене радове које аутори нису цитирали. Свако запажање о ненаведеном извору треба да буде пропраћено релевантним цитатом и/или референцом. Рецензент такође треба да скрене пажњу уреднику на било какву значајну сличност или преклапање између рукописа који се разматра и другог објављеног рада о коме има лично сазнање.
Сукоб интереса: повлашћене информације или идеје добијене рецензирањем морају се држати у тајности и не смеју се користити за личну корист. Рецензенти треба да се повуку из процене рукописа када су у сукобу интереса, било услед компетитивних, сарадничких или других односа или веза са било којим од аутора, компанија или институција повезаних са радовима.
Процедуре у случају неетичког понашања
Уредништво часописа Српска ревија за европске студије осуђује неакадемско понашање у сваком облику. У случајевима сумње на недолично понашање (плагијат, превара, повреда права интелектуалне својине итд), формираће се комисија која ће оценити суштину притужбе. У случају јасних доказа, рад ће бити одбијен, а сви аутори ће о томе бити обавештени. У случају када је рад објављен пре него што је утврђено неетичко понашање, прилог ће биће повучен, о чему ће бити обавештени аутори и јавност. Очигледни случајеви неетичког понашања за последицу могу имати трајну забрану подношења прилога за објављивање у часопису. Све примедбе у вези са одлукама комисије морају бити упућене главном уреднику у року од 30 дана од дана доношења одлуке.
Повлачење рада
Кршење законских права издавача, носиоца ауторских права или аутора, као и повреде професионалних етичких кодекса, као што су вишеструки прилози, лажне тврдње о ауторству, плагијат, лажна употреба података или било које веће злоупотребе, захтевају повлачење чланка. Обавезно је и повлачење већ објављеног рада у случају када су значајне грешке и/или злоупотребе утврђене након објављивања.
При повлачењу већ објављеног рада у електронској верзији повученог оригиналног чланка биће направљена веза до опомене у којој се јасно наводи да је чланак повучен. Оригинални чланак остаје садржински непромењен, с тим што ће бити додат водени жиг којим се на свакој страници назначава „повучен/retracted“.
Приликом разматрања случајева неетичког понашања, уредништво ће се ослањати на смернице и препоруке које је дао међународни Одбор за издавачку етику (COPE): http://publicationethics.org/resources/.