Пуно упутство ауторима у пдф-у
УПУТСТВО АУТОРИМА
Српска ревија за европске студије / Serbian Review of European Studies (СРЕС / SRES) је научни часопис Института за европске студије (ИЕС) у Београду, посвећен свеобухватном проучавању савремених политичких, економских и културних процеса у Европи. Часопис промовише интердисциплинарна истраживања која доприносе разумевању процеса европских интеграција, компаративно приказујући односе унутар Европске уније, као и преговарачког процеса за придруживање ЕУ, при чему је нагласак на искуству Републике Србије. СРЕС објављује радове из тематских области које обухватају: актуелне промене у процесима европских интеграција; битне аспекте организовања и функционисања Европске уније (политички и правни систем ЕУ); јавне политике Европске уније (нпр. економска и монетарна унија или спољна и безбедносна политика); историјске и актуелне процесе транзиције у Централној и Југоисточној Европи; питања демократије, регионалног развоја и културног идентитета.
Редакција прихвата научне чланке који нису претходно објављивани, нити се налазе у процедури разматрања у другом часопису, у деловима или целини, што аутор гарантује приликом слања рукописа.
Радови се достављају редакцији на српском или на енглеском језику. Радови на српском језику достављају се на ћириличном писму.
Аутори су у дужни да приликом достављања радова приложе ауторску изјаву, чији се образац може преузети на интернет страници часописа.
Сви рукописи пролазе кроз процедуру двоструке анонимне рецензије. Обавеза аутора је да одговори на коментаре рецензената. Рад који добије позитивну рецензију објављује се у складу са стандардном категоризацијом радова у научним часописима као: оригинални научни рад, прегледни научни рад, приказ књиге, осврт и коментар. Услов да текст уђе у процедуру рецензирања јесте да у потпуности задовољава стандарде који су прописани овим упутством:
Технички стандарди за припрему рукописа
Радови се шаљу искључиво као Word документ.
Формат и обим рукописа. Страница треба да буде у формату А4 (210×297мм), са маргинама Normal (4×25 мм) и поравнањем Justified. Проред подесити на следећи начин: из главног медија изабрати Format/Paragraph/ и у прозору Indents and Spacing: Before 0pt, After 0pt, Line Spacing: 1.5 lines. Користити фонт Times New Roman величине слова 12пт. Рукопис форматирати тако да почетак сваког новог пасуса буде увучен (Indent: 12,5 мм). Научни чланци треба да буду обима између 4000 и 9000 речи, укључујући апстракт, садржај фуснота и списак коришћене литературе. Прикази, осврти и коментари не треба да буду дужи од 3000 речи. Графички прилози (табеле, графикони, и сл.) броје се као 250 речи приликом одређивања дужине текста.
Насловна страна. На насловној (првој) страни, у горњем левом углу, треба навести пун наслов рада на српском (ћирилица) или енглеском језику. Наслов треба прецизно и јасно да укаже на предмет рада. Користити фонт Times New Roman, формат слова Caps Lock, Bold, величине слова 14пт. Уколико је рад део неког истраживачког пројекта (или је писање рада финансирано или на други начин помогнуто од стране различитих организација), након наслова треба унети фусноту у облику звездице (), где треба уписати информације о пројекту: назив пројекта, ознаку, назив институције из које се финансира, итд. Испод тога следи име и презиме аутора (фонт Times New Roman, Normal, Bold, величине слова 12пт), Orcid идентификацију, па у следећем реду његове институционалне афилијације (исти фонт, без задебљања), а у фусноти са две звездице (*) унети имејл контакт (само са првим) аутором. Максимални број коаутора је два. Имена аутора (коаутора) треба уклонити из читавог рукописа изузев насловне стране (укључујући референце), како би идентитет аутора остао анониман за рецензенте, а по потреби, уместо имена, употребити неку ознаку за навођење личних библиографских референци у тексту (на пример: XX, 2021: 218).
Испод наслова следи апстракт и кључне речи на истом језику.
На насловној страни приказа књиге, након наслова приказа и имена аутора (исто као за чланак), на средини странице наводе се подаци о делу које се приказује: име и презиме аутора/ке, наслов дела (курзивом), место издања, издавач, година издања, укупан број страна.
Навођење страних имена. Страна имена треба транскрибовати на радни језик текста, а при првом навођењу у загради ставити име у оригиналу.
Апстракт и кључне речи. Апстракт (обима до 200 речи) треба да садржи кратак и јасан приказ предмета истраживања, опис циљева и употребљених метода, као и закључно образложење о научном доприносу рада, писан на радном језику текста.
Кључне речи (до 5) представљају кључне појмове у тексту.
Будући да се сви радови објављују двојезично, они садрже Апстракт (Abstract) и Кључне речи (Key words) само на језику на којем се доставља рад.
Навођење поднаслова. Препоручује се употреба поднаслова до трећег нивоа.
Поднаслови првог нивоа треба да буду адекватно нумерисани арапским бројевима и наведени фонтом Times New Roman, Normal, величине слова 12пт, уз употребу опције подебљања (Bold).
Поднаслови другог нивоа такође треба да буду адекватно нумерисани и наводе се употребом курзива (Times New Roman, Italic, 12 пт), без употребе опције подебљања.
Поднаслове трећег нивоа потребно је адекватно нумерисати и навести без употребе опције подебљања и курзива (Times New Roman, Normal, 12 пт).
Захвалнице и друге напомене. Захвалнице треба навести иза основног текста, а пре списка коришћене литературе, уколико се користе.
Фусноте. Фусноте треба користити само за концизне пропратне напомене, коментаре и допунска објашњења у вези са делом текста. Фусноте се обележавају из главног менија: Insert/Reference/Footnote; у прозору Footnote and Endnote користити подешавања: Footnotes: Bottom of page, Number format: 1,2,3… , Start at: 1, Numbering: Continuous, Apply changes to: Whole document, Alingment: Single,фонт Times New Roman, 10pt.
Табеле и графикони. Табеле, графиконе и формуле правити одговарајућим алатом и уз помоћ едитора у програму MS Word. Табеле и графиконе треба адекватно нумерисати и именовати, при чему користе арапске цифре и курзив. Нумерација и наслов се наводе изнад табеле или графикона, а испод се наводи извор табеле или графикона, односно извор података који су обрађени, у складу са правилима цитирања која следе.
Навођење извора у тексту (цитирање). У складу са АПА стандардом, цитирање и позивање се врши ИСКЉУЧИВО у оквиру текста, у библиографским парентезама.
На крају цитата унутар текста, користити модел: (презиме аутора, година издања: број стране). Пример: (Smith, 1991: 38).
Уколико се не цитирају дословно речи неког аутора, већ се парафразира његова мисао или описно наводи идеја која је изложена у његовом делу, тада није потребно наводити број стране у загради, већ само презиме аутора и годину издања тог дела.
Дело које има два аутора наводи се на следећи начин: (Stradiotto and Guo, 2010) тј. (Самарџић и Радић Милосављевић, 2017). Уколико се наводи дело које има више од три аутора, онда се након презимена првог аутора додаје скраћеница ‘et al.’, зачим следи година издања и број стране одакле је цитат преузет (Mechkova et al., 2017: 165).
Кад се наводи више од једне библиографске јединице у загради, оне треба да буду наведене према години издања (и то од старијих ка новијим издањима), а два извора треба раздвојити двотачком, нпр. (Smith, 1991; Schedler, 2013).
Ако се у истој загради упућује на два дела исте године издања, онда их треба наводити азбучним односно абецедним редом (зависно од писма на којем се предаје рукопис).
Уколико се у тексту наводе два или више дела истог аутора која имају исту годину издања, потребно је, након године издања, додати одговарајуће мало слово азбуке (односно алфабета за текстове на енглеском језику), нпр.: (Durkheim, 1915c: 45).
За цитирање извора са интернета примењују се иста правила. Уколико аутор цитираног извора са интернета није познат, онда се може користити, нпр.: (Танјуг, 2018), а на овај начин наводе се и документа, нпр. (Декларација, 1948: 11).
Уколико цитат садржи више од 40 речи, тада је потребно издвојити га као нови параграф и навести текст под знацима навода. Библиографска парентеза се поставља након завршног интерпункцијског знака. Потом се прелази у нови ред, који започиње нови параграфом.
Када се позивамо на извор који је већ раније навођен у парентези, поново треба навести презиме аутора, следи скраћеница оp. cit., па број стране са које се преузима цитат (нпр. Smith, оp. cit., 19). Ibid. или Ibidem се користи искључиво када се поново наводи исти извор као у парентези која непосредно претходи, уз назнаку стране/страница (нпр. Ibid., 21).
Списак литературе / коришћених референци. Препоручено је да коришћена литература буде новијег датума за оригиналне (изворне) научне радове. Треба да садржи само оне изворе који су претходно наведени у тексту. У зависности од језика на коме је у оригиналу објављено дело, оно се наводи према азбучном односно абецедном реду (ако је рад писан на ћирилици, онда се најпре наводе ћирилични па затим латинични извори, поређани према првом слову презимена аутора; ако је рад писан на енглеском, у списку литературе се наводе најпре латинични извори поређани по алфабету, па затим ћирилични).
Када се исти аутор наводи више пута, најпре се наводе његова старија издања; ако се наводе издања из исте године, користе се словни обележивачи иза године издања (а, б, ц… ).
Списак референци се у Word-у форматира на следећи начин: (Format/paragraph/indentation/special:hanging).
Примери за навођење монографије:
Презиме, иницијал имена аутора/уредника (година издања). Наслов дела (курзивом). Место издања: издавач.
Хикс, С. (2007). Политички систем Европске уније. Београд: Службени гласник.
Smith, A. D. (1991). National identity. Reno: University of Nevada Press.
Bennett, T. et al. (2009). Culture, Class, Distinction. London: Routledge.
Примери за навођење радова у зборнику:
Презиме, иницијал имена аутора (година издања). Наслов рада или поглавља. У: Презиме уредника, иницијал имена (ур.). Наслов зборника (курзивом). Место издања: име издавача (стране рада / поглавља).
Ковачевић, М. (2017). Криза у Европској унији и политика проширења. У: Самарџић, С. и Радић Милосављевић, И. (ур.). Европска унија: нове и старе димензије кризе. Београд: Факултет политичких наука (83–92).
Pateman, C. (1988). The Fraternal Social Contract. In: Keane, J. (ed.). Civil Society and the State. London: Verso Press (101–125).
Примери за навођење радова у часопису:
Презиме, иницијал имена аутора (година издања). Наслов чланка, пун назив часописа (курзивом) волумен (број): странице.
Kovacheva, S. i Hristozova, P. (2021). Radne karijere bugarskih migranata u Evropskoj uniji, Sociologija LXIII(4): 603–623.
Mechkova, V., et al. (2017). How much democratic backsliding?, Journal of Democracy 28(4): 162–169.
Stradiotto, G. A. and Guo, S. (2010). Transnational modes of democratization and democratic outcomes. International Journal on World Peace 27(4): 5–40.
Уколико рад има DOI ознаку, она се наводи на крају.
Примери за навођење извора са интернета:
Када је коришћен ауторски текст или неки извештај са интернета, у списку литературе (референци) извор треба навести на следећи начин.
Презиме, иницијал имена аутора. (година). Наслов текста / Назив стране унутар сајта (курзивом). Извор, Датум објављивања, преузето са / Аvailable at: Линк, датум приступања / Аccessed: датум приступања извору.
Пејовић, Д. (2021). Избеглицама из Украјине олакшано добијање заштите у ЕУ. Политика, 06.03.2021, преузето са: https://www.politika.rs/scc/clanak/501232/Izbeglicama-iz-Ukrajine-olaksano-
-dobijanje-zastite-u-EU, датум приступања: 08.03.2021.
Maksimović, M. (2020). Prvo sporazum EU-a i SAD-a, pa onda Beograda i Prištine. Deutsche Welle, 06 September 2020, Аvailable at: https://www.dw.com/bs/prvo-sporazum-eu-a-i-sad-a-pa-onda-beograda-i-pri%C5%A1tine/a-54829928, Аccessed: 12 May 2021.
Уколико датум објављивања извора на интернету није могуће утврдити, онда треба навести датум модификовања или последњег приступа страници, као у примеру.
Bilefsky, D. and Austen, I. (22.10.2019). Trudeau Re-election Reveals Intensified Divisions in Canada. The New York Times. https://www.nytimes.com/2019/10/22/world/canada/trudeau-re-elected.html
Уколико је притом и аутор текста (документа, извештаја) изузет, извор се наводи као у примеру:
Evropska svemirska agencija povećava fondove. (28.11.2019). Tanjug. http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=522182
Примери за навођење прописа и докумената:
Назив прописа / документа, Гласило у којем је пропис објављен (курзив), број / година гласила у којем је пропис објављен (наводећи један за другим бројеве и године гласила у којима су објављене измене и допуне изворног законског акта).
Закон о заштити конкуренције, Службени гласник РС, бр. 51/2009 и 95/2013.
EC Merger Regulation, Council Regulation (EC) No 139/2004 of 20 January 2004 on the control of concentrations between undertakings, 29.1.2004, L 24/1. EFJ (2014).
Адреса Уредништва:
Српска ревија за европске студије / Serbian Review of European Studies
(СРЕС/SRES)
Институт за европске студије
Трг Николе Пашића 11 11000 Београд
Еmail: sres@ies.rs
Радове слати на електронску адресу уредништва: sres@ies.rs