Рад прихваћен 6. септембра 2024.
https://doi.org/10.18485/sres.2024.3.1.3
АПСТРАКТ: Са све бржим продором вештачке интелигенције у свакодневни живот човека указује се све више потреба не само за правном регулацијом нових питања и проблема које ова технологија доноси, већ и за темељан етички и критички отклон према вештачкој интелигенцији. Како иста продире у свет уметничког стварања, дебата о питањима заштите ауторских права кроз употребу ресурса историје уметности и репродукција дела савремене уметности, креативности, сарадње уметника и машина, али и самог питања субјекта уметника и његовог приступа овом, технолошком феномену двадесетпрвог века постаје све ужаренија . Овај текст разматра етичке аспекте укључености вештачке интелигенције у креативне процесе, укључујући питања аутентичности, ауторства и креативне аутономије, као и самог третмана уметничког дела у контексту етичко-естетичких концепата. У сагледавању ове проблематике дотиче се и авангардне критике техницизма, као и савремених начина теоријског и практичног уметничког третмана вештачке интелигенције као медијума у уметничком стварању.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: уметност, вештачка интелигенција, етика, велики језички модели, уметничко дело, генеративна противничка мрежа, машина
