Исак Мисини
Рад прихваћен 26. децембра 2024.
https://doi.org/10.18485/sres.2024.3.2.4
АПСТРАКТ: Овај рад испитује улогу бугарске и македонске дијаспоре у посредовању у историјским и политичким споровима између њихових матичних земаља. Упркос дугогодишњим тензијама око питања као што су национални идентитет, језик и заједничке историјске личности, бугарска и македонска дијаспора су у доброј позицији да утичу на билатералне односе. Њихови заједнички културни корени, релативна одвојеност од локалних сукоба и приступ глобалним мрежама омогућавају им да делују као посредници, предлажући решења за сложена питања и изражавајући незадовољство. Анализирањем потенцијала иницијатива које спроводе дијаспоре – као што су организовање пословних форума, програма културне размене, покретање иницијатива за лидерство младих и академска сарадња – овај рад тврди да дипломатија дијаспоре представља јединствену прилику да се превазиђу укорењени националистички наративи. Такође, у раду се истражују и изазови са којима се ове дијаспоре суочавају, посебно реакције радикалних националистичких група, као и то како се емигрантске заједнице крећу кроз тензије између националне лојалности и неутралности. На крају, рад тврди да дијаспоре имају потенцијал да подстичу дијалог и сарадњу, доприносећи конструктивнијем односу између Бугарске и Северне Македоније.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: дијаспора, Северна Македонија, Бугарска, национализам, билатерални односи.
