Рад прихваћен 27. децембра 2024.
https://doi.org/10.18485/sres.2024.3.2.6
АБСТРАКТ: Гаврило Принцип, босански Србин који је 1914. године извршио атентат на надвојводу Аустроугарске Франца Фердинанда, остаје историјска фигура, око које постоје значајне контроверзе и комлексност у историјским наративима земаља насталих након распада бивше Југославије, што је посебно изражено у Републици Србији, Републици Хрватској и Босни и Херцеговини. Овај чланак се бави вишеслојним перспективама о Гаврилу Принципу у свакој од три поменуте државе, истражујући како се његови поступци и наслеђе памте, тумаче, разумеју и прослављају. Ослањајући се на методе праћења наратива и анализе садржаја/дискурса, чланак поставља питање да ли је Гаврило Принцип борац за слободу или терориста – херој или непријатељ – у очима данашњих Срба, Хрвата и Бошњака. Стога је чланак подељен у пет целина: увод, теорија и методологија, историјски контекст, перспективе из савремене Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, а расправа се заокружује завршним разматрањима. Постигавши свој циљ, у чланку се закључује да су перцепције Принципа уско повезане са специфичним националним идентитетима и различитим историјским сећањима сваке од три наведене нације, што – након ратова у Југославији – ограничава потенцијал за помирење на Западном Балкану стварањем заједничких историјских наратива.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Гаврило Принцип, Први светски рат, Балкан, терориста, борац за слободу.
