Вељко Благојевић 
Зоран Каравидић
Рад објављен 16. децембра 2022.
АПСТРАКТ: Позиционирање Европске уније према кризи у Украјини јесте честа тема којом се баве теоретичари политичких наука, међународних односа, посебно стратешких студија и безбедности, као и економисти, социолози, историчари и, наравно, војни експерти, али и политичка елита на националном нивоу и у европском институцијама. Будући да постоји велики степен сагласности поводом тога да рат у Украјини носи велики потенцијал, који може да има велике глобалне геополитичке и геоекономске последице, па чак и по међународни систем каквог данас познајемо, оправдано је поставити питање на који се начин Европска унија стратешки позиционирала према њему. Очекивани одговор на овако постављено питање јесте да се Европска унија поставила, за многе неочекивано, јединствено и „чврсто” према агресору на Украјину, ангажујући широк спектар расположивих средстава, почев од дипломатских, економских, информационих, па све до војних, који укључују директну помоћ у наоружању и војној опреми, обуци критичних војних специјалности, подразумевајући и обуке и увежбавања читавих јединица оружаних снага Украјине. Наравно да овако и оволико сврставање уз једну страну у ратном сукобу неминовно доводи и до негативних последица, као што су енергетска безбедност Уније, пад економске стопе раста, инфлација, губитак значајног тржишта, ретких сировина и других добара, који су традиционално набављани из Русије . Циљ рада је да се сагледају околности које су детерминисали процеси дугог трајања на европском континенту и њихов утицај на стратешко позиционирање Европске уније према рату у Украјини.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ, стратешки потенцијал, рат у Украјини, НАТО политика отворених врата
