Рад прихваћен 15. марта 2024.
https://doi.org/10.18485/sres.2023.2.3.2
АПСТРАКТ: Постоји сагласност да ће глобални односи у годинама које долазе бити обликовани ривалство Америке и Кине. Иако су Сједињене Државе, појединачно, још увек најмоћнија сила, изгледност дубљег кинеско-руског партнерства прети да поткопа позицију Сједињених Држава у међународној политици. С тим на уму, постаје јасно зашто Сједињене Државе треба да усмере своје напоре ударању клина у кинеско-руско партнерство. Најбољи начин да то учине јесте да настоје селективној акомодацији Русије зарад њеног удаљавања од Кине. Иако теоријски могућа, имплментација селективне акомодације, као стратегије забијања клина у америчко-кинеско-руску стратешку тријаду, запала је игледа у ћорсокак од тренутка када је отпочео рат у Украјини. Отуда је централно истраживачко питање, на које се настоји одговорити овим радом, да ли је селективна акомодација Русије зарад ударања клина у кинеско-руско партнерство и даље могућa након отпочињања рата у Украјини. Рад је организован тако да прво пружа теоријски преглед стратегије клина. Затим представља различите начине на које Сједињене Државе могу селективно акомодирати Русију. Коначно, у трећем делу се истиче тежина привржености Сједињених Држава својим европским савезницима као кључни фактор за (не)извесност стратегије клина. Главни закључак овог рада јесте да је имплементација стратегије клина неизвесна, јер су Сједињене Државе суочене са високим ограничењима савезништва са европским државама, које као главну претњу виде Русију, а не Кину.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Сједињене Америчке Државе, Кина, Русија, Европа, Украјина, стратегија клина, селективна акомодација.
