Рад објављен 17. августа 2022.
АПСТРАКТ: У току последње деценије, значајно интересовање истраживача привукло је питање да ли друштвене мреже могу повезати обичне грађане и институције Европске уније и помоћи им у стварању дигиталне делиберативне европске јавне сфере. Док је неколико емпиријских студија испитивало дискурзивне размене које се одвијају на Фејсбук страници Европског парламента, само неколико њих је узело у обзир институционалну перспективу. Да ли комуникација заиста има за циљ да олакша политички плодотворан дијалог о европским интеграцијама са јавношћу? Или, пре покушава да обликује јавно мњење кроз традиционалну комуникацију одозго–надоле? У овој студији коришћени су подаци прикупљени посматрањем учесника, полуструктурисаним стручним интервјуима и дискурзивном анализом текста, како би се испитала суштина комуникације Парламента на Фејсбуку. Подаци показују да, насупрот уобичајеним претпоставкама, комуникација Парламента на Фејсбуку није вођена делиберативним идеалима. Уместо тога, централни циљеви су информисање и промовисање парламентарних и европских избора и неговање проевропских ставова. Иако високопрофесионализована кампања може да подигне свест о европским интеграцијама, она не користи интерактивне карактеристике друштвених медија да би олакшала дигитални делиберативни простор. Ово изнова потврђује претходне тврдње да се комуникација владиних установа на друштвеним медијима разликује од нормативне употребе на коју научници скрећу пажњу. Такође, оно поставља теоријска и регулаторна питања о све промотивнијем карактеру комуникације која се финансира јавним средствима.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: европска јавна сфера, комуникацијски дефицит, демократски дефицит, владина комуникација, Фејсбук.
