Рад објављен 8. септембра 2023.
https://doi.org/10.18485/sres.2023.2.2.1
АПСТРАКТ: Рад је посвећен приказу и анализи односа Србије и Европске уније током последњих деценија. Циљ рада је да оцени у којој мери је реализован процес придруживања ЕУ и какве су перспективе преговора о приступању Србије ЕУ. Први део односи се на периодизацију сарадње Србије са ЕУ у овом веку. Други део обухвата главне аспекте придруживања, као правног, економског и политичког основа текућих односа ЕУ и Србије. Трећи део односи се на детаљнији приказ процеса преговора о приступању Србије Унији. У закључку се разматра питање даљих перспектива интеграције Србије у ЕУ у светлу геополитичких промена у Европи након отпочињања рата у Украјини. Иако је несумњиво да постоји одређени напредак, који је постигнут након две деценије блиске сарадње Србије и Европске уније, он није довољан да бисмо говорили о пуној „европеизацији” српског друштва, политике, државне администрације и привреде. Трговински и економски ефекти ССП-а јесу позитивни, али Србија и даље не остварује довољно високу стопу економског раста да би се могло говорити о пристизању просека развијености земаља ЕУ. Уз то, српска влада води геополитичку и спољнополитичку политику балансирања, која није у складу са прокламованим стратешким циљем уласка у ЕУ. Питање нормализације односа Београда и Приштине остало је суштински проблем за перспективу еволуције унутрашње и међународне политике у Србији. Комбинација тога што ауторитарни режим у Београду запоставља унутрашње реформе и тога што Европска унија објективно отеже процес преговора о проширењу (који немају јасну крајњу станицу нити рок) доприноси утиску о постојању извесне блокаде када је реч о европском путу Србије. На даљу перспективу интеграције Србије значајно ће утицати и интерна политичка и институционална еволу- ција саме Европске уније током наредних година.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Европска унија, спољна политика Србије, преговори о приступању, проширење ЕУ.
